язык: Русский
стукнуть [ˈstuknutʲ] г. - сов.
Перевести?
на
Форма Транскрипция Атрибуты
стукнуты [ˈstuknutɨ] страд. прич.II крат. мн.ч.
стукнуто [ˈstuknutə] страд. прич.II крат. ед.ч. с.
стукнута [ˈstuknutə] страд. прич.II крат. ед.ч. ж.
стукнут [ˈstuknut] страд. прич.II крат. ед.ч. м.
стукнутых [ˈstuknutɨх] страд. прич.II пр. мн.ч.
стукнутом [ˈstuknutəm] страд. прич.II пр. ед.ч. с.
стукнутой [ˈstuknutəj] страд. прич.II пр. ед.ч. ж.
стукнутом [ˈstuknutəm] страд. прич.II пр. ед.ч. м.
стукнутыми [ˈstuknutɨmʲɪ] страд. прич.II тв. мн.ч.
стукнутым [ˈstuknutɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. с.
стукнутою [ˈstuknutəju] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнутой [ˈstuknutəj] страд. прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнутым [ˈstuknutɨm] страд. прич.II тв. ед.ч. м.
стукнутых [ˈstuknutɨх] страд. прич.II вин. од. мн.ч.
стукнутое [ˈstuknutəjə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. с.
стукнутую [ˈstuknutuju] страд. прич.II вин. од. ед.ч. ж.
стукнутого [ˈstuknutəvə] страд. прич.II вин. од. ед.ч. м.
стукнутые [ˈstuknutɨjə] страд. прич.II вин. неод. мн.ч.
стукнутое [ˈstuknutəjə] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. с.
стукнутую [ˈstuknutuju] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
стукнутый [ˈstuknutɨj] страд. прич.II вин. неод. ед.ч. м.
стукнутым [ˈstuknutɨm] страд. прич.II дат. мн.ч.
стукнутому [ˈstuknutəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. с.
стукнутой [ˈstuknutəj] страд. прич.II дат. ед.ч. ж.
стукнутому [ˈstuknutəmu] страд. прич.II дат. ед.ч. м.
стукнутых [ˈstuknutɨх] страд. прич.II род. мн.ч.
стукнутого [ˈstuknutəvə] страд. прич.II род. ед.ч. с.
стукнутой [ˈstuknutəj] страд. прич.II род. ед.ч. ж.
стукнутого [ˈstuknutəvə] страд. прич.II род. ед.ч. м.
стукнутые [ˈstuknutɨjə] страд. прич.II им. мн.ч.
стукнутое [ˈstuknutəjə] страд. прич.II им. ед.ч. с.
стукнутая [ˈstuknutəjə] страд. прич.II им. ед.ч. ж.
стукнутый [ˈstuknutɨj] страд. прич.II им. ед.ч. м.
стукнувших [ˈstuknufʂɨх] прич.II пр. мн.ч.
стукнувшем [ˈstuknufʂəm] прич.II пр. ед.ч. с.
стукнувшей [ˈstuknufʂəj] прич.II пр. ед.ч. ж.
стукнувшем [ˈstuknufʂəm] прич.II пр. ед.ч. м.
стукнувшими [ˈstuknufʂɨmʲɪ] прич.II тв. мн.ч.
стукнувшим [ˈstuknufʂɨm] прич.II тв. ед.ч. с.
стукнувшею [ˈstuknufʂəju] прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнувшей [ˈstuknufʂəj] прич.II тв. ед.ч. ж.
стукнувшим [ˈstuknufʂɨm] прич.II тв. ед.ч. м.
стукнувших [ˈstuknufʂɨх] прич.II вин. од. мн.ч.
стукнувшее [ˈstuknufʂəjə] прич.II вин. од. ед.ч. с.
стукнувшую [ˈstuknufʂuju] прич.II вин. од. ед.ч. ж.
стукнувшего [ˈstuknufʂəvə] прич.II вин. од. ед.ч. м.
стукнувшие [ˈstuknufʂɨjə] прич.II вин. неод. мн.ч.
стукнувшее [ˈstuknufʂəjə] прич.II вин. неод. ед.ч. с.
стукнувшую [ˈstuknufʂuju] прич.II вин. неод. ед.ч. ж.
стукнувший [ˈstuknufʂɨj] прич.II вин. неод. ед.ч. м.
стукнувшим [ˈstuknufʂɨm] прич.II дат. мн.ч.
стукнувшему [ˈstuknufʂəmu] прич.II дат. ед.ч. с.
стукнувшей [ˈstuknufʂəj] прич.II дат. ед.ч. ж.
стукнувшему [ˈstuknufʂəmu] прич.II дат. ед.ч. м.
стукнувших [ˈstuknufʂɨх] прич.II род. мн.ч.
стукнувшего [ˈstuknufʂəvə] прич.II род. ед.ч. с.
стукнувшей [ˈstuknufʂəj] прич.II род. ед.ч. ж.
стукнувшего [ˈstuknufʂəvə] прич.II род. ед.ч. м.
стукнувшие [ˈstuknufʂɨjə] прич.II им. мн.ч.
стукнувшее [ˈstuknufʂəjə] прич.II им. ед.ч. с.
стукнувшая [ˈstuknufʂəjə] прич.II им. ед.ч. ж.
стукнувший [ˈstuknufʂɨj] прич.II им. ед.ч. м.
стукнуло [ˈstuknulə] прош. ед.ч. с.
стукнула [ˈstuknulə] прош. ед.ч. ж.
стукнул [ˈstuknul] прош. ед.ч. м.
стукнут [ˈstuknut] наст. 3 мн.ч.
стукнет [ˈstuknʲət] наст. 3 ед.ч.
стукнете [ˈstuknʲətʲə] наст. 2 мн.ч.
стукнешь [ˈstuknʲəʂ] наст. 2 ед.ч.
стукнем [ˈstuknʲəm] наст. 1 мн.ч.
стукну [ˈstuknu] наст. 1 ед.ч.
стукнуть [ˈstuknutʲ] отгл.сущ.
стукнувши [ˈstuknufʂɨ] прош. деепр.
стукнули [ˈstuknulʲɪ] прош. мн.ч.
стукните [ˈstuknʲɪtʲə] пов. мн.ч.
стукни [ˈstuknʲɪ] пов. ед.ч.
стукнув [ˈstuknuf] прош. деепр.